Саид, Винс и Хјуберт су тројица беспослених пријатеља из париског предграђа. Време им пролази у убијању досаде док прате вести о здравственом стању свог познаника Абдела који је хоспитализован након што га је полиција окрутно претукла. Винс је посебно бесан због тога, а будући да је за време немира који су претходили пронашао изгубљени полицијски пиштољ, планира да се сам обрачуна с полицијом. Хјуберт је разумнији и с негодовањем гледа на импулсивно понашање пријатеља. Пратећи Саида у град, где посећује дилера дроге који му дугује новац, ухапшени су због стварања нереда у згради. Винс успева да побегне док Хјуберт и Саид постају жртве полицијског иживљавања.

Тема овог филма је вечни сукоб љубави и богатства, материјализма и љубоморе. Главни лик је Кристијан, енглески песник који долази у Париз да би окусио чари Монмартра, чувене боемске четврти у граду уметника, забава и апсинта. Убрзо се заљубљује у Сатен, певачицу у ноћном клубу Мулен руж, која болује од туберкулозе у поодмаклом стадијуму. Сатин и Кристијан певају љубавну песму у Мулен ружу. Сатин је вредна и лепа куртизана која верује да су дијаманти „девојчини најбољи пријатељи“. Она од својих мушких клијената жели новац, а не љубав, и машта да постане глумица и напусти Мулен руж. Стицајем околности, услед замене идентитета, Сатин мисли да је Кристијан богати и моћни гроф који је заинтересован за улагање новца у нови шоу кабареа и да планира од ње направити звезду представе. Приставши да се састане с њим, рачунајући на склапање договора о шоу, Сатен остаје очарана Кристијанововом поезијом, али је ускоро „спушта на земљу“ сазнање да је Кристијан само један обични боемски песник.

Филм почиње савршеном недужношћу. Видимо жену, стоји гола у својој соби. У Бонином погледу видимо да се осећа заробљеном у малом градићу и да жуди за авантуром. А Клајд, ухваћен у крађи аутомобила делује као школарац који тражи само мало узбуђења. Прву пљачку, Клајд је починио само да би показао Бони да он то може. Кроз већи део филма, чини се да Клајд не само да не жели, већ и да не може да води љубав са Бони. Ово је велики контраст у односу на представу мушког хероја у тадашњим филмовима, и још једном потврђује представу Клајда као недужног, збуњеног, несташног дечака. Како филм тече, и њих двоје постају све насилнији и Клајд је све ближи томе да води љубав са Бони. И коначно, пред крај филма, то се и дешава. То је тренутак када од Клајда, младића склоног несташлуку, настаје окорели криминалац. Ово се не дешава само са Бони и Клајдом већ и са целом бандом.

Вампир Лестат је бесмртан, тачније безвременски, он не зна своје године. За њега је свет бескрајан и бесконачан. Лестат живи у реци крви која је нужна за његово постојање, а када пожели, он својим жртвама дарује вечни живот хтеле оне то или не. У Лестатов живот крајем 18. века улази Луис, човек који је уништен због губитка жене и ћерке. Иако Луис постаје бесмртан, он ће покушати да спречи бездушног Лестата у неумољивом уништавању људи. Двеста година касније, у Сан Франциску Луис је своју причу одлучио да исприча младом новинару - вампирску причу о жељи, љубави, страху и екстази. Новинар је написао репортажу која је постала позната под насловом „Интервју с вампиром“.

Филм је фокусиран на злочин који су припадници палестинске групе „Црни септембар“ 5. септембра 1972. године извршили над израелским спортистима на Олимпијским играма у Минхену. Филм реконструише драматичне догађаје након трагедије. Док је нација била у жалости израелски премијер Голда Меир и њени најближи сарадници тајно су дозволили да израелска обавештајна агенција Мосад оформи одред који ће поубијати починиоце злочина.