Амелија, наивна девојка необичне маште, после несрећног детињства ради као конобарица у кафеу на Монмартру у Паризу. Одлучиће да промени живот људима око себе чинећи добра дела. Будући да је у раном детињству остала без мајке, одрасла је уз небрижног оца психолога, проводећи време сама са собом у свом усамљеном, имагинарном свету. Када Амелија иза плочице у купатилу пронађе стару металну кутију коју је некада сакрио дечак који је ту живео, она одлучује да пронађе тог, сада већ одраслог човека, и врати му кутију…

У центру радње је Керен која улази у брак из користи са братом бившег љубавника, бароном Брором Вон Блиxеном и добија звање баронице. Одлази са њим у Кенију на плантажу 1913. године где почињу узгајати кафу. Муж јој је готово стално на пословним путовањима, а открива и да је велики женскарош па га на крају и избацује из куће. Време углавном проводи сама радећи на фарми, у борби против бројних неприлика настојећи да оствари што бољи однос са староседеоцима. Дружи се са двојицом слободоумних мушкараца које је упознала по доласку у земљу. Пажњу ће јој убрзо заокупити један од њих, ловац, писац и авантуриста Денис Финч-Хетон у кога се заљубљује. Та јој романса служи као инспирација за почетак и више него успешне списатељске каријере по повратку у Данску 1931. године.

Зашавши у четврту деценију живота, Бриџит Џоунс из Лондона нема пуно разлога за задовољство. Ради не врло занимљив државни посао, стално се бори с вишком килограма и по којом чашицом више, док је њен романтични живот сведен на сањарење о атрактивном шефу Даниелу.