Киднаповани мушкарац који је провео 15 година у заточеништву је пуштен на слободу и има само 5 дана да пронађе човека који га је отео и заробио.

Спасилачки тим свемирске станице „Капија“, у свемирској капсули проналази Елен Рипли, једину преживелу чланицу посаде теретног свемирског брода „Ностромо“. После открића да је у хиперсну провела 57 година, Рипли се непријатно иненађује швативши да нико не верује у постојање туђина, и да челници „ВејланђЈутани“ корпорације која је била „Ностромов“ власник сматрају да је она без разлога уништила свемирски брод са теретом непроцењиве вредности. Добија посао управљача виљушкара и сазнаје да је ЛВ-426, планета са које је туђин доспео у „Ностромо“, већ дужи временски период колонизована и да на њој живе људи.

Једном давно, давно, у дворцу на врху брега живео је изумитељ чија је највећа креација био Едвард. Но, иако је Едвард био неодољиво шармантан, није био сасвим без мане. Нагла смрт његовог изумитеља оставила га је недовршеним, са огромним металним оштрицама уместо руку. Едвард је годинама живео сам у тами дворца до једног дана, када га је љубазна продавачица Авон козметике одвела својој кући, да живи са њеном породицом. И тако је започела Едвардова фантастична пустоловина.

Два мушкарца срећу се у приватној клиници. Марцова девојка, тореадорка Лyдиа, тешко је настрадала након напада бика, завршивши у коми. Новинар Марцо посећује је свакодневно у нади да ће се вратити у његов живот. Доктори верују да једино што може да јој помогне је неко чудо. Утеху проналази у Бегигну, младићу који се брине о Алицији, која је такође већ дуже време у коми. Бенигно је смрно заљубљен у Алицију, с којом свакодневно разговара, па подстиче и Марца да чини исто. Не могавши да се задовољи причањем са особом која га не може чути, Марцо одлучује да отпутује. Бенигно се пак спрема на очајнички корак...