Филм описује силовање жене и касније убиство њеног мужа кроз веома различите приче четири сведока, укључујући силоватеља те, преко медија, мртвог мушкарца. Приче су међусобно контрадикторне, што оставља гледаоцу да просуди која је од њих, ако иједна, тачна. Прича се развија у присећањима четири ликова - бандита Тађōмаруа, убијеног самураја, његове жене и безименог дрвосече - на догађаје који су се одвили једног послеподнева у лугу. Али то је исто тако присећање у присећању јер приче сведока разузданом становнику износе дрвосеча и свештеник док у разрушеној стражарници званој Рашомон чекају завршетак кишне олује.

У будућности постоји специјална полицијска јединица која има технолошке могућности да препознају намеру извршења злочина и приведу криминалце пре него што изврше злочин. Један од полицајаца из јединице је и сам унапред оптужен да ће учинити злочин.

У центру радње је Керен која улази у брак из користи са братом бившег љубавника, бароном Брором Вон Блиxеном и добија звање баронице. Одлази са њим у Кенију на плантажу 1913. године где почињу узгајати кафу. Муж јој је готово стално на пословним путовањима, а открива и да је велики женскарош па га на крају и избацује из куће. Време углавном проводи сама радећи на фарми, у борби против бројних неприлика настојећи да оствари што бољи однос са староседеоцима. Дружи се са двојицом слободоумних мушкараца које је упознала по доласку у земљу. Пажњу ће јој убрзо заокупити један од њих, ловац, писац и авантуриста Денис Финч-Хетон у кога се заљубљује. Та јој романса служи као инспирација за почетак и више него успешне списатељске каријере по повратку у Данску 1931. године.