На почетку филма видимо 14 поротника који су управо присуствовали суђењу једног дечака за убиство свог оца и на којима остаје одлука, да ли да га прогласе кривим или невиним. Од тих 14 поротника два бивају сувишна па на крају остаје 12, који се повлаче у собу за поротнике и који треба у неких пар сати да донесу одлуку о судбини младог дечака, кога само видимо на почетку филма. Сви седају за сто и решавају да прво гласају како би видели како је ко опредељен, тј. да ли мисле да је оптужени крив или невин. Једанаесторо од дванаест поротника гласа да је оптужени крив, осим једног који гласа да је дечак невин. Када га остали питају зашто сматра да је дечак невин, он одговара да он није сигуран да је он невин али да мисли да би најбоље и најпоштеније било, да мало попричају и продискутују пре него што донесу одлуку да овог дечака пошаљу на електричну столицу.

Лордови безакоња. Током четири бруталне деценије, они су се са дна сиротињске, прљаве и злогласне четврти Њујорка уздигли до висина утицаја из сенке и на саму Белу Кућу. Починили би сваки злочин само да стигну тамо где су желели, освоје оно што су желели, и оне које су желели. Починили би сваки злочин, осим једнога. А онда и је тај последњи табу срушен – пријатељи су постали непријатељи, у борби на живот и смрт њихово царство подземља постало је крваво ратиште у коме ништа није било свето... Било једном у Америци...

Дирљива истинита прича о часној сестри, која покушава да спаси душу осуђеника на смрт. Хелен Преџин (Сузан Сарандон), часна сестра постаје духовни саветник осуђенику на смрт (Шон Пен) и постаје заговорник укидања смртне казне. Истовремено долази у сукоб са породицама његових жртава и пада дубоку моралну кризу, која ће је натерати да преиспита сопствена уверења...