На почетку филма видимо 14 поротника који су управо присуствовали суђењу једног дечака за убиство свог оца и на којима остаје одлука, да ли да га прогласе кривим или невиним. Од тих 14 поротника два бивају сувишна па на крају остаје 12, који се повлаче у собу за поротнике и који треба у неких пар сати да донесу одлуку о судбини младог дечака, кога само видимо на почетку филма. Сви седају за сто и решавају да прво гласају како би видели како је ко опредељен, тј. да ли мисле да је оптужени крив или невин. Једанаесторо од дванаест поротника гласа да је оптужени крив, осим једног који гласа да је дечак невин. Када га остали питају зашто сматра да је дечак невин, он одговара да он није сигуран да је он невин али да мисли да би најбоље и најпоштеније било, да мало попричају и продискутују пре него што донесу одлуку да овог дечака пошаљу на електричну столицу.

Једне хладне зимске вечери, батлер покушава да пробуди свог газду, бившег прослављеног бечког композитора, Антонија Салијерија. Неуспешно куцајући, он разваљује врата Салијеријеве спаваће собе и проналази га на поду, како крвари из ране на врату нанете ножем. Односи га у менталну установу где му је рана завијена, а свештеник следећег дана долази да га посети. Свештеник покушава да добије објашњење зашто је Салијери покушао сам себи да одузме живот и филм се враћа у прошлост, где Салијери говори о томе како је упознао Моцарта и постао болесно љубоморан на његов таленат.

Радња филма фокусирана је на судски процес двојице америчких Маринаца који су оптужени за убиство колеге као и на њиховог адвоката који марљиво ради на случају како би их ослободио оптужби.

Педесетих година прошлог века, тинејџери Дени и Сенди заљубили су се током летњег распуста. Међутим, с почетком нове школске године ствари су се промениле. Дени припада групи најпопуларнијих момака у школи, међу којима су Кеники, Сони и Дуди, које прати лоша репутација. Упркос чињеници да се спријатељила са Френчи, која припада групи бунтовница, Сенди је, како тврди њихова предводница Ризо, превише добра да би била њихов члан. Ипак, Сендина највећа брига је веза коју имала са Денијем...

Вампир Лестат је бесмртан, тачније безвременски, он не зна своје године. За њега је свет бескрајан и бесконачан. Лестат живи у реци крви која је нужна за његово постојање, а када пожели, он својим жртвама дарује вечни живот хтеле оне то или не. У Лестатов живот крајем 18. века улази Луис, човек који је уништен због губитка жене и ћерке. Иако Луис постаје бесмртан, он ће покушати да спречи бездушног Лестата у неумољивом уништавању људи. Двеста година касније, у Сан Франциску Луис је своју причу одлучио да исприча младом новинару - вампирску причу о жељи, љубави, страху и екстази. Новинар је написао репортажу која је постала позната под насловом „Интервју с вампиром“.

Медијски моћник, милионер Бил Периш има све што се може пожелети, мада он, после богатог и испуњеног живота, не жели више ништа. Све што му остаје јесте да се увери како ће његове ћерке имати срећне животе. Једног дана изненада среће мистериозног странца по имену Џо Блек. Младић се представља као Смрт и нуди Паришу још мало времена на овом свету у замену за неку врсту туристичке руте где ће га он упознати са свакодневицом свог живота на земљи. Бил је спреман за овај подухват све док не примети да се његова млађа ћерка Сузан зближава са Блеком.

Госпођица Дејзи је стара и веома богата Јеврејка, која је некада радила као учитељица. Има веома тешку нарав и никада не одустаје од својих принципа. Филм почиње када она креће у куповину и већ у дворишту лупа кола зато што је убацила у погрешну брзину. Њен син Були, угледни политичар и бизнисмен, обезбеђује јој возача, старог и спонтаног Хоука. Дејзи не може да поднесе његову неотесаност и мешање у њене послове. Врхунац свега је то што он не зна да чита и пише. Иако се одувек лепо опходила према својој служавки Ајдели, њега пак ставља не муке тако што му замера сваку ситницу и оптужује га за оно што није ни помислио. Али, како године пролазе, њих двоје се полако навикавају једно на друго. Када Ајдела умре, принуђени су да цео дан проводе заједно. Филм, који почиње 1948, завршава се 1973, када деведесетједногодишња Дејзи Дан захвалности проводи у старачком дому, заједно са својим најбољим пријатељем Хоуком Колбурном.