На почетку филма видимо 14 поротника који су управо присуствовали суђењу једног дечака за убиство свог оца и на којима остаје одлука, да ли да га прогласе кривим или невиним. Од тих 14 поротника два бивају сувишна па на крају остаје 12, који се повлаче у собу за поротнике и који треба у неких пар сати да донесу одлуку о судбини младог дечака, кога само видимо на почетку филма. Сви седају за сто и решавају да прво гласају како би видели како је ко опредељен, тј. да ли мисле да је оптужени крив или невин. Једанаесторо од дванаест поротника гласа да је оптужени крив, осим једног који гласа да је дечак невин. Када га остали питају зашто сматра да је дечак невин, он одговара да он није сигуран да је он невин али да мисли да би најбоље и најпоштеније било, да мало попричају и продискутују пре него што донесу одлуку да овог дечака пошаљу на електричну столицу.

Једне хладне зимске вечери, батлер покушава да пробуди свог газду, бившег прослављеног бечког композитора, Антонија Салијерија. Неуспешно куцајући, он разваљује врата Салијеријеве спаваће собе и проналази га на поду, како крвари из ране на врату нанете ножем. Односи га у менталну установу где му је рана завијена, а свештеник следећег дана долази да га посети. Свештеник покушава да добије објашњење зашто је Салијери покушао сам себи да одузме живот и филм се враћа у прошлост, где Салијери говори о томе како је упознао Моцарта и постао болесно љубоморан на његов таленат.

Џејк Гиленхол у улози психотичног адолесцента кога муче визије о смаку света које му најављује огромни, чудовишни зец. Дони Дарко је адолесцент који одраста у дисфункционалној породици. Прича је смештена у мали амерички град у октобру 1988. Једне ноћи, ходајући у сну, Дони наилази на џиновског зеца који му саопштава да ће за мање од месец дана бити смак света. Од тог тренутка, младића муче застрашујуће визије чије значење разуме само он.

Медијски моћник, милионер Бил Периш има све што се може пожелети, мада он, после богатог и испуњеног живота, не жели више ништа. Све што му остаје јесте да се увери како ће његове ћерке имати срећне животе. Једног дана изненада среће мистериозног странца по имену Џо Блек. Младић се представља као Смрт и нуди Паришу још мало времена на овом свету у замену за неку врсту туристичке руте где ће га он упознати са свакодневицом свог живота на земљи. Бил је спреман за овај подухват све док не примети да се његова млађа ћерка Сузан зближава са Блеком.

Госпођица Дејзи је стара и веома богата Јеврејка, која је некада радила као учитељица. Има веома тешку нарав и никада не одустаје од својих принципа. Филм почиње када она креће у куповину и већ у дворишту лупа кола зато што је убацила у погрешну брзину. Њен син Були, угледни политичар и бизнисмен, обезбеђује јој возача, старог и спонтаног Хоука. Дејзи не може да поднесе његову неотесаност и мешање у њене послове. Врхунац свега је то што он не зна да чита и пише. Иако се одувек лепо опходила према својој служавки Ајдели, њега пак ставља не муке тако што му замера сваку ситницу и оптужује га за оно што није ни помислио. Али, како године пролазе, њих двоје се полако навикавају једно на друго. Када Ајдела умре, принуђени су да цео дан проводе заједно. Филм, који почиње 1948, завршава се 1973, када деведесетједногодишња Дејзи Дан захвалности проводи у старачком дому, заједно са својим најбољим пријатељем Хоуком Колбурном.