Рaдњa je смeштeнa 1935. гoдинe, пoслe aтeнтaтa нa крaљa Aлeксaндрa у Maрсejу, у мaлoj српскoj пaлaнци. Пoрoдицa Toпaлoвић имa пeт гeнeрaциja мушкaрaцa, кojи сe бaвe прoдajoм пoгрeбнe oпрeмe и грoбaрским пoслoм и свaђajу oкo нaслeдствa упрaвo прeминулoг Пaнтeлиje Toпaлoвићa, oснивaчa пoрoдичнe пoгрeбнe фирмe. Нajмлaђи члaн, Mиркo (Бoгдaн Диклић) пoрoдицe имa нaмeрe дa oстaви пoрoдични пoсao и дa сe бaви нeчим „чaсниjим“; тaкoђe, жeлeo би дa сe вeнчa сa Кристинoм (Jeлисaвeтa Сeкa Сaблић), кoja гa нe вoли. Њeн oтaц, Били Питoн (Зoрaн Рaдмилoвић) пoслуje сa пoрoдицoм Toпaлoвић, тaкo штo искoпaвa и прoдaje им стaрe сaндукe, кoje Toпaлoвићи прeлaкирajу и прoдajу кao нoвe. И Били je зaинтeрeсoвaн дa дoђe дo Пaнтeлиjинoг нaслeдствa или пaрa кoje му Toпaлoвићи дугуjу, збoг чeгa нaгoвaрa Mиркa дa сe пoкaжe кao „чoвeк“ и дa узмe свoj дeo нaслeдствa, прe нeгo штo сe oжeни Кристинoм. Кристинa je зaљубљeнa у Ђeнку, нajбoљeг Mиркoвoг другa, филмaџиjу кojи je изнaд мaлoгрaђaнскoг мoрaлa.
Филм чине три приче, свака прати различитог јунака током 48 сати када у њиховим животима долази до великог преокрета. -Корени мржње прати вођу групе скинхеда, Богдана. Његов бес и агресија, које му је несебично у кости утерао отац константним батинама и беспотребним кажњавањем, изазива у њему ерупцију мржње према себи и целом свету, води га на дно. -Сумрак идола прати Калета, последњег преживелог пуцача из једног познатог клана. Штити га стриц из државне безбедности, све док Кале још једном не претера. -Вир прати Грофа, уметника-цртача графита који је био мобилисан и завршио са траумом из рата од које се још није опоравио. Цео свој живот је посветио цртању графита са једном посебном темом-виром. Сигуран је да када га нацрта онако како треба, нестаће сенке прошлости са којима живи.
У рано пролеће 1988, дубоко у планинама Босне и Херцеговине, ловци међу вуковима проналазе дивљег дечака. Не знају ко је, па дечак насумично добија име Харис, а локалне власти га по хитном поступку шаљу у централно сиротиште СФРЈ у Београду. Иако су медицинске прогнозе лоше, васпитач ИЛКЕ на сваки начин покушава да помогне дечаку. Први знаци напретка су видљиви када се Харис веже за другог дечака из сиротишта, ЖИКУ (15). Али отац долази по Жику и он мора да напусти дом, и Харис поново остаје сам...
Судбина дечака који је остао без мајке, са оцем пијанцем о коме се храбро брине, испричана је без лажне сентименталности. После очеве смрти, препуштен самом себи, лутајући стиче пријатељства, упознаје неправду, проживљава прву љубав...
Зона Замфирова представља љубавну причу између припадника различитих друштвених слојева, занатлије Манета (Војин Ћетковић) и богаташке ћерке Зоне (Катарина Радивојевић), смештену у амбијент Ниша с краја 19. века. Замишљен веома амбициозно, филм је гледаношћу и зарадом превазишао сва очекивања и, по неким изворима, постао најгледанији српски филм свих времена.
После Првог светског рата, двојица другова официра носиоци највиших одликовања за храброст, враћају се мирнодопском животу. Први постаје командант жандармерије а други налази разорено огњиште које покушава да оживи, убрзо долази у сукоб с властима и хапсе га. Успева да побегне из затвора и постаје одметник прогоњен од власти.
Новица (Никола Ракочевић) је млади математички геније који мисли да ће све своје снове, поштовање и љубав остварити уколико се придружи једној од навијачких група. Вођен харизмом навијачког вође Реље (Виктор Савић) и заљубљеношћу у своју комшиницу Мину (Бојана Новаковић), Новица постаје скинхед. Филм говори о томе колико је мало погрешних корака потребно младом човеку да уништи свој и животе својих најближих. Ово је прича о одрастању, љубави и погрешним изборима.
Филм описује живот младих на радним акцијама и био је веома популаран у СФРЈ. Да би био што ближе студенткињи Нади, Микаило напушта сељачку бригаду и Малену, девојку која је за њим као прекобројна, кренула на радну акцију. Не успевши у свом удварању, које изазива општи смех, Микаило се враћа својој бригади и Малени која је у међувремену завршила кројачки курс. Када Микаило заврши обуку за трактористу вратиће се у село, где га чека Малена.
"Заседа" је југословенски играни филм из 1969. године. Режирао га је Живојин Павловић који је написао и сценарио по мотивима властите приповетке "Легенде" и приповетке "По трећи пут" Антонија Исаковића. Спада у остварења црног таласа. Филм је приказ времена након Другог светског рата када у масама долази до све веће идеолошке индоктринације. Иве Врана покушава да усклади идеологију са животом и у том покушају доживљава трагичан пораз.
Филм "Santa Maria Della Salute" говори о истинитој љубавној причи између једног од највећих српских песника српске књижевности, Лазе Костића, познатог по његовом узвишеном поетичном игром речи и очаравајуће младе девојке по имену Ленка Дунђерски, образоване и префинјене кћерке земљопоседника Лазара Дунђерског. Стојећи на путу њихове љубави је и непремостива временска разлика у годинама, како је Костић био 29 година старији од своје вољене. Та прича је инспирисала једну од најсофистициранијих и најнежнијих љубавних песама тог времена, крајње изражавање жудње, у којој је песничева бескрајна преданост повезана његовом дивљењу Венецијанској цркви по имену Santa Maria della Salute, због које се песник у младости песмом љутио на дужда што је за градњу те цркве посекао силне шуме у нашим крајевима. У позном добу, Лази ће се дух Ленке Дунђерски и црква Santa Maria della Salute међу собом преплитати и довести до стварања његове најчувеније песме.
Тема овог филма је последњи период живота знаменитог српског приповедача Петра Кочића, у душевној болници на Губеревцу, у окупираном Београду 1916. године. Филм у себи носи депресивну слику Београда под окупацијом, у којој, на трагикомичан начин, животи лекара, особља и пацијената у лудници на Губеревцу граде метафору о животу „на слободи и слободној територији“. Док около влада окупацијски терор, смрт и разарање материјалних вредности, дотле у овој својеврсној и апсурдној оази мира, на овом „броду лудака“, влада дубоко разумевање, поштовање и брига за ближње. А када се на тај „брод“ укрцају слепи путници (бегунци од окупацијске власти) проналазећи ту сигурно уточиште од интернације, прича о Петру Кочићу постаје симболичка прича о сукобу добра и зла, о борби пркосног Давида са бездушним Голијатом.