Амелија, наивна девојка необичне маште, после несрећног детињства ради као конобарица у кафеу на Монмартру у Паризу. Одлучиће да промени живот људима око себе чинећи добра дела. Будући да је у раном детињству остала без мајке, одрасла је уз небрижног оца психолога, проводећи време сама са собом у свом усамљеном, имагинарном свету. Када Амелија иза плочице у купатилу пронађе стару металну кутију коју је некада сакрио дечак који је ту живео, она одлучује да пронађе тог, сада већ одраслог човека, и врати му кутију…

Филм почиње савршеном недужношћу. Видимо жену, стоји гола у својој соби. У Бонином погледу видимо да се осећа заробљеном у малом градићу и да жуди за авантуром. А Клајд, ухваћен у крађи аутомобила делује као школарац који тражи само мало узбуђења. Прву пљачку, Клајд је починио само да би показао Бони да он то може. Кроз већи део филма, чини се да Клајд не само да не жели, већ и да не може да води љубав са Бони. Ово је велики контраст у односу на представу мушког хероја у тадашњим филмовима, и још једном потврђује представу Клајда као недужног, збуњеног, несташног дечака. Како филм тече, и њих двоје постају све насилнији и Клајд је све ближи томе да води љубав са Бони. И коначно, пред крај филма, то се и дешава. То је тренутак када од Клајда, младића склоног несташлуку, настаје окорели криминалац. Ово се не дешава само са Бони и Клајдом већ и са целом бандом.

Године 1825, млада Иркиња Клер, прогања британског официра кроз дивљину Тасманије. Она намерава да му се освети због насиља које је учинио њеној породици. У потери користи услуге трагача Абориџина, по имену Били. Али, и он носи трауме из своје опрошлости, такође испуњене насиљем...