Хроника из времена Макса Перкинса који је радио као уредник књига у „Скрибнеру“, где је надгледао радове Томаса Вулфа, Ернеста Хемингвеја, Ф. Скота Фицџералда и других светски познатих писаца.

Тема овог филма је последњи период живота знаменитог српског приповедача Петра Кочића, у душевној болници на Губеревцу, у окупираном Београду 1916. године. Филм у себи носи депресивну слику Београда под окупацијом, у којој, на трагикомичан начин, животи лекара, особља и пацијената у лудници на Губеревцу граде метафору о животу „на слободи и слободној територији“. Док около влада окупацијски терор, смрт и разарање материјалних вредности, дотле у овој својеврсној и апсурдној оази мира, на овом „броду лудака“, влада дубоко разумевање, поштовање и брига за ближње. А када се на тај „брод“ укрцају слепи путници (бегунци од окупацијске власти) проналазећи ту сигурно уточиште од интернације, прича о Петру Кочићу постаје симболичка прича о сукобу добра и зла, о борби пркосног Давида са бездушним Голијатом.