Радња филма почиње у једној београдској војној болници где су смештени рањеници рата у Босни и Херцеговини. У болници се филмски јунаци сећају младости и рата. Прича се врти око двојице дечака, Халила - муслимана, и Милана - Србина, који су одрасли заједно у селу близу напуштеног тунела. Као деца се нису усудили да уђу у тунел, јер су веровали да тамо борави „дрекавац“. Дванаест година касније, током рата у Босни, Милан, заробљен у тунелу са својим саборцима, и Халил налазе се на супротним странама, судбински срљајући у сукоб. Међу исцрпљеним српским борцима нашла се и једна залутала америчка новинарка. Филм је испирисан истинитим догађајем, када је 7 српских војника дринског корпуса било девет дана окружено у 97 метара дугом тунелу Бродар (8 км од Вишеграда према Рогатици) код Међеђе у септембру 1992. године.[1] Филм је био српски кандидат за Оскара, за најбољи филм ван енглеског говорног подручја за 1996. годину. Сматра модерним класиком српске кинематографије.
Да би зауставили Немачку офанзиву, партизани шаљу елитни тим стручњака за експлозиве да разнесу стратешки важан мост. Осим што је брижљиво чуван, мост је такорећи неуништив и једини човек који зна његове слабе конструкционе тачке је архитекта који га је и саградио. Он , међутим, оклева да сарађује јер му је жао да види своје ремек дело уништено... Главне улоге играју проверене звезде партизанских филмова Велимир Бата Живојиновић, Борис Дворник, Реља Башић... а режију потписује легендарни Хајрудин Kрвавац.
Прича о партизанској чети из бунтовног босанског села Хусина, о којој је испевана једна од најлепших партизанских пјесама — „Коњух планином”. Препади и борбе у којима је та чета учествовала и побеђивала, те портрети њених многобројних, неустрашивих бораца. У Босни, на подручју Коњуха, партизанске јединице боре се с надмоћним непријатељем..
У време када је Европа сањала о слободи 1941. Чачак и Ужице су били слободни градови, у тим ослобођеним градовима, девојка и младић сањају о лепшој и бољој будућности. Међутим, рат им прекида снове. Немци надиру поново, партизани се повлаче, мртви остају на стражи.
"Далеко је сунце" је југословенски партизански филм снимљен 1953. године у режији Радоша Новаковића. Сценарио филма заснован је на истоименом роману Добрице Ћосића. Притиснут јачим немачким снагама, штаб једног партизанског одреда одлучује да одред напусти планину Јастребац. Гвозден, сељак из тог краја, иначе храбри ратник, противи се одлуци и спреман је да радије напусти одред. У интересу дисциплине, међутим, Гвозден је осуђен и стрељан на лицу места, иако га цео одред жали.
Sablazan je jugoslovenski partizanski film snimljen 1982. godineu režiji Dragovana Jovanovića po scenariju je napisao Velikimra Lukića. Protagonist, koga tumači Ljubivoje Tadić u svojoj prvoj filmskoj ulozi, je mladi partizan kome je pred kraj Drugog svetskog rata povereno čuvanje zarobljene esesovke (koju tumači Tanja Bošković). Radnja prikazuje kako se on u nju zaljubi te joj odluči pomoći u bekstvu, navukavši na sebe poteru svojih bivših drugova. Uprkos provokativne teme koja je izvrtala kanone partizanskog filma, kao i marketinške kampanje, koja je kao i većina tadašnjih jugoslovenskih filmova, sugerisala erotske sadržaje, Sablazan nije privukao veliku pažnju, a što se ponekad tumači njegovom lošom kvalitetom.
"Војник" је југословенски ратни филм снимљен 1966. године. Како се описује, у Југославији је за време Другог светског рата у борбама са окупатором погинуло око две стотине дечака, а овај филм је посвећен успомени на њих. Главну улогу је тумачио 13-годишњи аустралијски глумац Фрејзер Мекинтош. Филм говори о дечаку који се зове Јован. Он има 11 година и живи на очевом имању у југозападној Југославијии. Он воли, као и многи његови вршњаци да се игра војника, што и жели да постане. Услед Другог светског рата, та игра у времену у којем се филм дешава "има посебно значење".