Лос Анђелес, година је 2019. Корпорација Тајрел генетским модификацијама креира репликанте тј. хуманоидне андроиде чија је једина сврха понижавајући рад у корист људи на удаљеним Земљиним колонијама. Репликанти су физички снажнији од људи, уграђена им је лажна свест о људском пореклу, а поседују и способност развијања властитих осећаја. Како би се осигурала од евентуалних нежељених последица емотивног сазревања људских „робота“ из властите радионице, корпорација програмира њихов животни век на свега 4 године. Проблеми настају када се шесточлана скупина новог Нексус 6 модела репликаната, предвођена харизматичним Рој Батијем, отима надзору и бежи на Земљу. У френетичној потрази за својим „творцем“, они почињу да сеју смрт и хаос у Лос Анђелесу. Тада на сцену ступа пензионисани полицајац Рик Декард, припадник организације Блејд Ранер, он добија задатак да пронађе и уништи одбегле репликанте. У том процесу Декард ће се наћи и усред битке с властитим демонима…

Филм почиње савршеном недужношћу. Видимо жену, стоји гола у својој соби. У Бонином погледу видимо да се осећа заробљеном у малом градићу и да жуди за авантуром. А Клајд, ухваћен у крађи аутомобила делује као школарац који тражи само мало узбуђења. Прву пљачку, Клајд је починио само да би показао Бони да он то може. Кроз већи део филма, чини се да Клајд не само да не жели, већ и да не може да води љубав са Бони. Ово је велики контраст у односу на представу мушког хероја у тадашњим филмовима, и још једном потврђује представу Клајда као недужног, збуњеног, несташног дечака. Како филм тече, и њих двоје постају све насилнији и Клајд је све ближи томе да води љубав са Бони. И коначно, пред крај филма, то се и дешава. То је тренутак када од Клајда, младића склоног несташлуку, настаје окорели криминалац. Ово се не дешава само са Бони и Клајдом већ и са целом бандом.