У земљи Ингарији, у којој чизме од седам миља и чаробни плаштови заиста постоје, Софија Шеширџија је нехотице привукла пажњу вештице из Пустаре и сада је уклета. Решена да поправи ствар, Софија креће на пут до места на коме ће можда добити помоћ – до покретног замка који лебди над брдима око варошице Пијачне Вреве. Међутим, замак припада озлоглашеном чаробњаку Хаулу, чији апетит, по причању људи, хране једино срца младих девојака…

У блиској будућности, развијена је направа која људима омогућава да, уз помоћ аватара баш као у видео играма, улазе у туђе снове и вршљају по њима. Докторка Ацуко Ћиба је психотераупеут која са својим пацијентима ради уз помоћ ове направе – уместо старог доброг „причајте ми о свом детињству“, Ћиба ће ушетати у ваше снове као Паприка (што би било име њеног аватара, а не поврће по којем се прославио Југ Србије) и на лицу места вас довести у ред. Колико оваква направа може да буде опасна постаје јасно када је украду неименовани терористи и запрете да ће снове извесног ментално оболелог човека употребити као оружје масовног уништења. Докторка Ћиба мора да на дуже време уђе у кожу свог аватара Паприке и осујети терористичке планове.

Луис је млади проналазач који одраста у установи за напуштену децу. Његови изуми не свиђају се потенцијалним усвојитељима па се свака прилика за стицање нових родитеља претвара у разочарање. Једног дана Луис упознаје мистериозног странца Вилбура Робинсона. Уз помоћ временске машине њих двојица путују у будућност. У фантастичном свету године 2037. жабе које певају и пси са наочарима су једнако уобичајени као и диносаури који говоре. Неочекиваним обратом догађаја, Луис открива како судбина целе будућности лежи у његовим рукама, но не може је спасити сам - требати ће му помоћ ћакнуте породице Робинсон...