Епски вестерн „Било једном на Дивљем западу” један је од најбољих филмова тога жанра, слојевита прича о умирању једног света и рађању новога. Одметници и револвераши, који су деценијама владали Западом, нестају у крвавим обрачунима, а свет урбане цивилизације који започиње трасирањем железнице и повезивањем дивљине, започиње свој живот симболичном изградњом железничке постаје око које ће настати град.

Филм описује силовање жене и касније убиство њеног мужа кроз веома различите приче четири сведока, укључујући силоватеља те, преко медија, мртвог мушкарца. Приче су међусобно контрадикторне, што оставља гледаоцу да просуди која је од њих, ако иједна, тачна. Прича се развија у присећањима четири ликова - бандита Тађōмаруа, убијеног самураја, његове жене и безименог дрвосече - на догађаје који су се одвили једног послеподнева у лугу. Али то је исто тако присећање у присећању јер приче сведока разузданом становнику износе дрвосеча и свештеник док у разрушеној стражарници званој Рашомон чекају завршетак кишне олује.