Радња ове предивне приче смештена је у Париз у 1910. годину. Главни јунаци су Мадам Бонфамиј оперска дива и њени љубимци – Војвоткиња и њена три мачета: Мари, Берлиоз и Тулуз. Заплет почиње када мадам Бонфамиј одлучује да своје наследство остави мачкама, а након њихове смрти слуги Едгару. Повређен њеном одлуком, али и уплашен да ће га мачке надживети (верујући да имају девет живота) Едгар одлучује да их успава, киднапује и одведе далеко. Након буђења мачке упознају Томаса О’Малија мачка луталицу који у им помаже да се врате у Париз. Повратак је пун узбудљивих догађаја, а упознају и нове пријатеље. Уз звуке свинга и трубе надареног мачка Скета рађа се љубав између Војвоткиње и Томаса. По доласку у Парис они се растају, али Едгар не одустаје од своје намере те је Томас поново ускочио да спасе своју драгу и њене мачиће…

Звоњава звона катедрале Нотр Дам у Паризу 15. веку, окупљала су масе људи пред тим велелепним здањем, поносом свих грађана. Они не знају да иза звона стоји мистериозни, срамежљиви Квазимодо, звонар не баш репрезентативног изгледа скривен од јавности. Његов старатељ, судија Клод Фроло забранио му је појављивање у јавности што овај тешка срца поштује све до великог Фестивала Луда.

На улицама Лондона 1897. године, велики мишји детектив Базил и његов колега др Досон, истражују отмицу произвођача играчака и откривају везу са поквареним професором Ратиганом, ког Базил мора да надмудри да би спасао Мишје краљевство!

Мало слонче Дамбо, рођено је у циркусу. Он је другачији од осталих, посебан и јединствен. Има огромне уши! Због незгоде коју доживљава у циркусу сви му се смеју. Он затим одлази и пролази кроз разне авантуре, да би на крају успео да се врати као поносан летећи слон.

Боца, која садржи писмо у коме мала девојчица Пени тражи помоћ, стиже до „Спасилачког удружења“ - мишје организације у подруму зграде Уједињених Нација чији је циљ спасавање свакога ко је у невољи. Сада је за спасавање девојчице у рукама храбре гђице Бјанке и њеног одабраног партнера: Бернарда - стидљивог и неспретног домара. Како су отишли да истражују у сиротишту, где је девојчица била, у Њујорку, мишеви откривају да је малу девочицу киднаповала госпођа Медуза и њен сарадник господин Снупс. Гђица Бјанка и Бернард одлазе на језиво острво „Ђавољи залив“ где сазнају шокантну истину: невина, млада девојка приморана је да оде у страшну, мрачну, пиратску пећину где мора наћи „Ђавоље око“ - највећи дијамант на свету којим је зла гђа Медуза опседнута.

На Бадње вече, један дечак, одважан клинац на рубу пубертета, почиње да сумња у постојање Деда Мраза. Премда га отац, мајка и млађа сестра уверавају да Деда Мраз заиста постоји, дечак закључује да поклоне за сву децу света није могуће сместити у једну врећу, као и да није изводљиво цели свет обићи за само једну ноћ. Док напољу пада снег, тачно пет минута пре поноћи, пред његовом кућом се зауставља старински воз, а симпатични кондуктер га позива да са осталом децом крене на пут према Северном полу, где ће, ако искрено верује, упознати правог Деда Мраза. Испрва несигуран, дечак на крају пристаје да се укрца и креће на пут према северу, не слутећи да је пред њим најузбудљивија ноћ у животу. На незаборавном путовању, друштво ће му правити његов повучени вршњак, осећајна и несигурна тамнопута девојчица, брбљави и бучни клинац који мисли да све зна, ексцентрична али добродушна скитница, али и сва она деца која још једном, пре него што почну да сазревају, желе да осете дух Божића...

Дени (Остин О`Брајан) је дечак опседнут биоскопом и посебно филмовима са акционим херојем Џеком Слејтером (кога игра Арнолд Шварценегер). После добијања магичне карте која је од азијског мађионичара дошла до Худинија, а на крају до Денија, границе између реалности и света филма нестају када је Дени убачен у филм Џек Слејтер 4. Заробљен у филму, Дени мора да убеди Слејтера да је он у ствари измишљен лик кога игра стварни глумац Арнолд Шварценегер. Ствари постају компликованије када се пропалица у Џеку Слејтеру 4, плаћени убица Бенедикт (Чарлс Денс), докопа магичне карте и путује у стварни свет. Слејтер и Дени га прате, али налазе да су ствари много теже у свету где клишеи акционих филмова (аутомобили експлодирају када се пуца на њих и пролазак кроз стакло прозора не изазива бол) не постоје.