Хенри Хил је одувек сањао да буде гангстер. Још док је био дечак, узор му је била мафијашка породица Лукезе која је држала радничку четврт у Бруклину у којој је живео. Ускоро, Хенри и сам почиње да ради за њих. Локални мафијашки бос Сисеро и његов сарадник Џими Конвеј помажу му у каријери, а њихово поптуно поверење задобија када са ЈФК аеродрома украде део терета вредног неколико милиона долара. Међутим, Хенри је свестан да због свог ирског порекла, никад неће моћи да постене равноправни члан породице. Са статусом стиже и новац, квалитетан живот, најбоља места на важним догађањима, лепа девојка, атрактивна кућа и све што иде уз то. Хенри упознаје све чари живота на виској нози. Међутим, што је старији, послови постају све ризичнији, сарадници и његови поступци непоромишљени, а непријатељи све опаснији. Хенри не слути да један тренутак несмотрености може да уништи све.
Филм Ухвати ме ако можеш говори о Френку Абагнејлу - младом преваранту који је тренутно у затвору из којег покушава да побегне. За то време, Френк се присећа времена када је још као младић остао на улици због чега је био принуђен да се сналази за голи живот. Без новца и без стана, Френк почиње да се бави разним преварама, које му веома успешно полазе за руком. Френк почиње да се представља као пилот, тајни агент, лекар, службеник. Ове преваре му доносе и много новца, и таман када су му на трагу да га ухвате, Френк је негде далеко и има нови идентитет.
У току најмрачнијих година "велике депресије" Бредок прихвата најразличитије послове у жељи да се добро стара о својој жени Ме и њихово троје деце. Међутим, никако не заборавља свој сан да поново боксује. Тако се ускоро опет затиче у рингу, као противник другог по реду најбољег изазивача. На изненађење свих присутних, нокаутира га у трећој рунди. Бредок наставља да ниже успехе не обазирући се на здравствене проблеме који се појављују.
Заснован на хваљеној књизи Деборе Липштат „Историја суђења: Мој дан у суду са негатором холокауста“. Филм говори о правној борби ове историчарке за истину против Дејвида Ирвинга, који ју је оптужио за клевету када га је она прогласила негатором холокауста. У енглеском правном систему, терет доказивања је на оптуженом, тако да су Липштатова и њен правни тим морали да доказују основну истину да се холокауст догодио.