Јуда Бен-Хур је имућни јевреј из Јерусалима за време римске империје у 1. веку. У град долази стари Јудин пријатељ Месала, који је у Риму постао војни заповедник. Јуда жели да Римљани оду из Јудеје, док Месала мисли да римљани требају и даље да владају. Током параде, са Јудине куће отпадне део старог крова и замало убије важног госта. Месала окриви Јуду и пошаље га у робље, а његову мајку и сестру у затвор. Јуда се заклиње на освету. Када је путовао по Јудеји као роб, срео је Христа. Након неколико година доспева на ратни брод Квинта Арија и када у току битке брод потоне, он спаси Арија. Зачуђен његовим понашањем, Арије га прогласи сином. Тако је поново постао богат, па се враћа у Јерусалим, изазива Месалу на трку двоколицама и побеђује. Месала му на самрти говори да су му мајка и сестра оболеле од губе. Одлази у долину где губавци живе и налази их. Након тога сведоци су разапињања Христа и тад се деси чудо, његова мајка и сестра оздраве.

Доба је уочи Грађанског рата, на америчком југу живи Скарлет О’Хара, размажена и ташта девојка, једна од три кћери поседника плантаже Џералда О’Харе, који је учи о важности земље. Скарлет је прекрасна, лепа и паметна, те има бројне просце, но потајно је заљубљена у Ешлија Вилкса, који се намерава оженити скромном и љупком Мелани Хамилтон. У знак протеста и пркосећи Ешлијевој одлуци, кад многи младићи одлазе на бојиште, Скарлет се на брзину одлучи удати за Меланиног брата Чарлса. Млади супруг међутим не преживи ни прву битку те Скарлет готово одмах остаје удовица.

У најтоплијем дану у години, температура све више расте и све може да се промени за секунд. Становници Бруклина покушавају да издрже врућину, али нарастајуће тензије експлодирају због сулудог чина насиља.

Овај цртани, препун акције, лепих песама и духовитих дијалога приказује познату причу о чаробној лампи у којој живи дух који свом господару испуњава жеље.

Тема овог филма је вечни сукоб љубави и богатства, материјализма и љубоморе. Главни лик је Кристијан, енглески песник који долази у Париз да би окусио чари Монмартра, чувене боемске четврти у граду уметника, забава и апсинта. Убрзо се заљубљује у Сатен, певачицу у ноћном клубу Мулен руж, која болује од туберкулозе у поодмаклом стадијуму. Сатин и Кристијан певају љубавну песму у Мулен ружу. Сатин је вредна и лепа куртизана која верује да су дијаманти „девојчини најбољи пријатељи“. Она од својих мушких клијената жели новац, а не љубав, и машта да постане глумица и напусти Мулен руж. Стицајем околности, услед замене идентитета, Сатин мисли да је Кристијан богати и моћни гроф који је заинтересован за улагање новца у нови шоу кабареа и да планира од ње направити звезду представе. Приставши да се састане с њим, рачунајући на склапање договора о шоу, Сатен остаје очарана Кристијанововом поезијом, али је ускоро „спушта на земљу“ сазнање да је Кристијан само један обични боемски песник.

Раф и Дени су најбољи пријатељи још од малих ногу. Деле љубав према летењу и постају војни пилоти. Време проводе у америчкој војној бази где Раф упознаје Евелин, медицинску сестру у коју се заљубљује на први поглед.

Кетрин и Себастиан, двоје богатих и манипулацији склоних тинејџера са Менхетна, упуштају се у замршену причу проткану заводничким сплеткама и издајом. У намери да се освети момку који је управо оставио због невине Сесиље, Кетрин изазива Себастиана да заведе Сесил. Он међутим, себи поставља тежи задатак, да заведе Анет, кћерку директора школе. Убеђена да је то претежак задатак, Кетрин пристаје на опкладу у којој Себастиан нуди свој Јагуар из 1956. а она њему обећава ноћ необузданог задовољства, а о којој он годинама сања.

Међусобно, они су доживотни смртни непријатељи, заклети на терет тајног рата све док једна раса не превлада. Док рат између вампира и вукодлака бесни, открива се шта су преци и једне и друге стране оставили новој генерацији у аманет. Ранији односи између вампирске ратнице Селене и Виктора, оца модерних вампира, такође су откривени… Ово је модерна прича пуна акције, интрига и забрањене љубави која обе врсте води у борбу за прекид свих ратова, а бесмртнике коначно чека заједничка одмазда.