На почетку филма видимо 14 поротника који су управо присуствовали суђењу једног дечака за убиство свог оца и на којима остаје одлука, да ли да га прогласе кривим или невиним. Од тих 14 поротника два бивају сувишна па на крају остаје 12, који се повлаче у собу за поротнике и који треба у неких пар сати да донесу одлуку о судбини младог дечака, кога само видимо на почетку филма. Сви седају за сто и решавају да прво гласају како би видели како је ко опредељен, тј. да ли мисле да је оптужени крив или невин. Једанаесторо од дванаест поротника гласа да је оптужени крив, осим једног који гласа да је дечак невин. Када га остали питају зашто сматра да је дечак невин, он одговара да он није сигуран да је он невин али да мисли да би најбоље и најпоштеније било, да мало попричају и продискутују пре него што донесу одлуку да овог дечака пошаљу на електричну столицу.

Једне хладне зимске вечери, батлер покушава да пробуди свог газду, бившег прослављеног бечког композитора, Антонија Салијерија. Неуспешно куцајући, он разваљује врата Салијеријеве спаваће собе и проналази га на поду, како крвари из ране на врату нанете ножем. Односи га у менталну установу где му је рана завијена, а свештеник следећег дана долази да га посети. Свештеник покушава да добије објашњење зашто је Салијери покушао сам себи да одузме живот и филм се враћа у прошлост, где Салијери говори о томе како је упознао Моцарта и постао болесно љубоморан на његов таленат.

Медијски моћник, милионер Бил Периш има све што се може пожелети, мада он, после богатог и испуњеног живота, не жели више ништа. Све што му остаје јесте да се увери како ће његове ћерке имати срећне животе. Једног дана изненада среће мистериозног странца по имену Џо Блек. Младић се представља као Смрт и нуди Паришу још мало времена на овом свету у замену за неку врсту туристичке руте где ће га он упознати са свакодневицом свог живота на земљи. Бил је спреман за овај подухват све док не примети да се његова млађа ћерка Сузан зближава са Блеком.