Епска драма која говори о људима који су преживели холокауст из Другог светског рата и човеку који је неочекивано постао њихов спасилац. Оскар Шиндлер, бизнисмен, члан нацистичке странке и непоправљиви женскарош, долази у Пољску, окупирану од стране нациста, у потрази за економским просперитетом. Запошљава Јевреје у својој фабрици, како би производили за Трећи рајх. Пошто је био сведок страдања Јевреја у краковском гету, убрзо је увидео зло нацизма. Његови радници долазе под терор нацистичког садисте Амона Гета, пошто су одведени у логор. Уз помоћ свог рачуновође Изака Штерна, Шиндлер прави листу „најпотребнијих“ Јевреја. Он подмићује немачке власти и самог Гета и успева да ослободи више од 1.000 Јевреја.

На почетку филма видимо 14 поротника који су управо присуствовали суђењу једног дечака за убиство свог оца и на којима остаје одлука, да ли да га прогласе кривим или невиним. Од тих 14 поротника два бивају сувишна па на крају остаје 12, који се повлаче у собу за поротнике и који треба у неких пар сати да донесу одлуку о судбини младог дечака, кога само видимо на почетку филма. Сви седају за сто и решавају да прво гласају како би видели како је ко опредељен, тј. да ли мисле да је оптужени крив или невин. Једанаесторо од дванаест поротника гласа да је оптужени крив, осим једног који гласа да је дечак невин. Када га остали питају зашто сматра да је дечак невин, он одговара да он није сигуран да је он невин али да мисли да би најбоље и најпоштеније било, да мало попричају и продискутују пре него што донесу одлуку да овог дечака пошаљу на електричну столицу.

Лордови безакоња. Током четири бруталне деценије, они су се са дна сиротињске, прљаве и злогласне четврти Њујорка уздигли до висина утицаја из сенке и на саму Белу Кућу. Починили би сваки злочин само да стигну тамо где су желели, освоје оно што су желели, и оне које су желели. Починили би сваки злочин, осим једнога. А онда и је тај последњи табу срушен – пријатељи су постали непријатељи, у борби на живот и смрт њихово царство подземља постало је крваво ратиште у коме ништа није било свето... Било једном у Америци...

Саид, Винс и Хјуберт су тројица беспослених пријатеља из париског предграђа. Време им пролази у убијању досаде док прате вести о здравственом стању свог познаника Абдела који је хоспитализован након што га је полиција окрутно претукла. Винс је посебно бесан због тога, а будући да је за време немира који су претходили пронашао изгубљени полицијски пиштољ, планира да се сам обрачуна с полицијом. Хјуберт је разумнији и с негодовањем гледа на импулсивно понашање пријатеља. Пратећи Саида у град, где посећује дилера дроге који му дугује новац, ухапшени су због стварања нереда у згради. Винс успева да побегне док Хјуберт и Саид постају жртве полицијског иживљавања.

Филм прати живот Џона Неша, онај каквим је забележен, а који почиње његовим успесима на факултету и наставља се високо запаженим научним радом, али и онај тајни, у којем ноћима ради за тајне службе владе САД-а, дешифрирајући тајне совјетске поруке у америчкој штампи. Филм вешто балансира између стварности и измишљеног света Џона Неша, чије му психичко обољење ствара бројне, често врло опсежне и реалистичне халуцинације, до мере да је тешко разликовати стварне догађаје од измишљених.

После вечери у којој му жена признаје да га је за мало преварила, доктор из Њујорка проводи опасну и надасве чудну ноћну одисеју препуну сексуалних и моралних открића.

Када наоружана, маскирана банда заузима Менхетн банку, блокира врата и узима таоце, детектив задужен за преговоре долази преокупиран оптужбама о корупцији за које му се суди.

Енди Сакс је тек завршила студије журналистике и одмах добија прилику да се запосли у најугледнијем модном часопису и то, ни мање ни више, него као асистент чувене и злогласне Миранде Пристли. Миранда и часопис који води, Писта, диктирају шта је у тренду и ко је у тренду и никако јој се не треба замерати. Позната је и по свом тешком карактеру, који је неопходан да би се дошло до самог врха, због којег често мења асистенте. Ако Енди успе да се одржи на свом послу, моћи ће да бира свој следећи посао, али то јој неће бити нимало лако јер се у моду уопште не разуме. Убрзо постаје предмет спрдње, а ни колеге неће увек да помогну јер у њој виде конкуренцију.