Радња филма почиње у једној београдској војној болници где су смештени рањеници рата у Босни и Херцеговини. У болници се филмски јунаци сећају младости и рата. Прича се врти око двојице дечака, Халила - муслимана, и Милана - Србина, који су одрасли заједно у селу близу напуштеног тунела. Као деца се нису усудили да уђу у тунел, јер су веровали да тамо борави „дрекавац“. Дванаест година касније, током рата у Босни, Милан, заробљен у тунелу са својим саборцима, и Халил налазе се на супротним странама, судбински срљајући у сукоб. Међу исцрпљеним српским борцима нашла се и једна залутала америчка новинарка. Филм је испирисан истинитим догађајем, када је 7 српских војника дринског корпуса било девет дана окружено у 97 метара дугом тунелу Бродар (8 км од Вишеграда према Рогатици) код Међеђе у септембру 1992. године.[1] Филм је био српски кандидат за Оскара, за најбољи филм ван енглеског говорног подручја за 1996. годину. Сматра модерним класиком српске кинематографије.

Босна, јули 1995. Аида је преводитељка за УН у малом граду Сребреници. Када српска војска заузме град, њена породица је међу хиљадама грађана који траже склониште у кампу УН-а. Као упућена особа у преговоре, Аида има приступ кључним информацијама које треба протумачити. Шта је на видику за њену породицу и људе - спашавање или смрт? Који потез би требала да преузме?

Радња филма смештена је у Београд 1992. године. Да би се сакрио од ноћних мобилизација, млади лектор је затражио премештај у трећу смену на место сарадника који је убијен на фронту. Он је упознао симпатичну старицу која га је, пошто је чула да је он завршио књижевност, замолила да јој помогне у сређивању скупоцене кућне библиотеке. Он је открио да библиотека представља сензационалну збирку ретких књига (наставак „Мртвих душа“, „Горског вијенца“ и др.) које на обичај и повест књижевности бацају ново светло. Младић, међутим, открива да је окружен вампирима и покушава да се избори са њима али и са војном милицијом која га јури да га мобилише.