Радња се дешава у 13. веку, када је након неколико година политичких немира Шкотску запосео Едвард I, под чијом је наредбом поубијано шкотско племство. Млади Вилијам Волис преживљава смрт свог оца и брата и одлази у иностранство на школовање. Након двадесетак година, Вилијам се враћа у родну Шкотску где ће оженити своју љубав из детињства, Мурион. Венчаће се у тајности да би избегли закон прве брачне ноћи.
Група британских заробљеника са заповедником Николсоном добија радни задатак у логору. Заповедник јапанског логора Саито не придржава се конвенције да су официри ослобођени рада у заробљеништву и Николсонов отпор строго кажњава. Не успевши да сломи отпор, и суочен с чињеницом да мост неће бити саграђен у задатом року, Саито прихвата Николсонов предлог да он и његови војници саграде мост на реци Квај. Под Николсоновим заповедништвом и уз помоћ неколицине официра војници започињу грађење. Сматра да мост мора бити савршено изграђен како би остао као пример вештине и знања британских војника. С друге стране, амерички заробљеник Ширс који је из Саитовог логора успео да побегне и докопа се британске војне базе, добија задатак да предводи групу војника ради уништења логора и рушења тек саграђеног моста...
У средишту радње је војник Крис Тејлор (чију улогу тумачи Чарли Шин) који пристиже у Вијетнам зато што мисли како су сиромашни приморани ићи у рат, док се богати увек успеју извући. Испочетка залуђен овом идејом, након низа догађаја, који укључују крваве битке у којима његова јединица доживљава велике губитке, те уласка у село, који кулминира неоправданим убијањима цивила, Крис постепено спознаје да рат није оно чиме га је он сматрао. Све то га наводи да се полако психички трансформише у свог омраженог заповедника наредника Барнса (Том Беренџер), па му на крају, хладнокрвно сасипа рафал у прса. Филм се завршава његовим раним напуштањем службе, док се на екрану појављује посвета „Посвећено свима који су своје животе изгубили у Вијетнамском рату“.
До тада најамбициознији и најконтроверзнији рад Оливера Стона приказ је покушаја истражитеља Џима Герисона из Њу Орлеанса да открије ко стоји иза убиства председника Џона Ф. Кенедија.
Тема овог филма је вечни сукоб љубави и богатства, материјализма и љубоморе. Главни лик је Кристијан, енглески песник који долази у Париз да би окусио чари Монмартра, чувене боемске четврти у граду уметника, забава и апсинта. Убрзо се заљубљује у Сатен, певачицу у ноћном клубу Мулен руж, која болује од туберкулозе у поодмаклом стадијуму. Сатин и Кристијан певају љубавну песму у Мулен ружу. Сатин је вредна и лепа куртизана која верује да су дијаманти „девојчини најбољи пријатељи“. Она од својих мушких клијената жели новац, а не љубав, и машта да постане глумица и напусти Мулен руж. Стицајем околности, услед замене идентитета, Сатин мисли да је Кристијан богати и моћни гроф који је заинтересован за улагање новца у нови шоу кабареа и да планира од ње направити звезду представе. Приставши да се састане с њим, рачунајући на склапање договора о шоу, Сатен остаје очарана Кристијанововом поезијом, али је ускоро „спушта на земљу“ сазнање да је Кристијан само један обични боемски песник.
Како би спасиле двојицу поручника на тајном задатку које је утамничио један од најмоћнијих сомалијских криминалаца, америчке власти су у Могадиш, 1993. године, послале скоро 100 војника, с циљем да што пре ослободе заробљенике и ухапсе сомалијског команданта Мохамеда Фараха Аидида. Међутим, Американци наилазе на јак отпор неколико стотина припадника сомалијских паравојних формација, па ситуација, која је могла да се реши релативно мирно, ескалира у прави мали рат. У сукобима су срушена и два америчка хеликоптера… Једној спасилачкој мисији требало је придодати и другу... Филм “Пад црног јастреба” рађен је према истоименој књизи Марка Боудена, која је инспирисана истинитим догађајем. Због изванредних техничких достигнућа филм је награђен с два Оскара, за најбољу монтажу и најбољи звук.
Адриан Кронауер (Робин Вилијамс) је комичар који се читавог живота скрива иза штита који је створио око себе одајући слику непоколебљивог весељака. Пребачен је у Саигон, у ратом погођеном Вијетнаму, са задатаком да води војну радио станицу уз умерену дозу хумора не би ли развеселио уморне ратнике. У кратком року Адриан стиче велику популарност међу војницима, али не наилази на одобравање надређених којима се не свиђа његов – све само не војнички – приступ. Од војника па до генерала сви обожавају музику 1960-тих и овог врхунског забављача. Кронауер слободно време проводи упознавајући локално становништво, а проналази времена и за флерт са локалном лепотицом. Различите емоције које се гомилају у њему, присиљавају га да изађе из своје чауре и прикључи се стварности.
У касно лето 1962. године, скорашњи матуранти и дугогодишњи пријатељи, Курт Хендерсон и Стив Боландер, упознају Џона Милнера и Терија Филдса ("Жабу крастачу") у једном локалу.Упркос примању стипендије у вредности од 2.000 америчких долара, Курт не зна да ли жели да следећег јутра оде са Стивом на колеџ, на североистоку САД. Стив дозвољава Терију да позајми од њега, 1958. Шевролет Импала, за време његовог студирања .Стивова девојка Лори,а такође и Куртова сестра,је несигурна по питању Стивовог одласка. Курт, Стив и Лори иду на локалну игранку,док Тери и Милнер иду на крстарење. На путу до игранке, Курт угледа прелепу плавушу, у белом 1956. Форду. Пре него што нестане низ улицу, она каже "Волим те", а Курт жели очајнички да сазна ко је она...
Лорел и Харди, најчувенији комични дуо на свету, покушавају да поново оживе своје филмске каријере после Другог светског рата тако што крећу на исцрпљујућу позоришну турнеју по Великој Британији – која ће се претворити у њихову лабудову песму