На почетку филма видимо 14 поротника који су управо присуствовали суђењу једног дечака за убиство свог оца и на којима остаје одлука, да ли да га прогласе кривим или невиним. Од тих 14 поротника два бивају сувишна па на крају остаје 12, који се повлаче у собу за поротнике и који треба у неких пар сати да донесу одлуку о судбини младог дечака, кога само видимо на почетку филма. Сви седају за сто и решавају да прво гласају како би видели како је ко опредељен, тј. да ли мисле да је оптужени крив или невин. Једанаесторо од дванаест поротника гласа да је оптужени крив, осим једног који гласа да је дечак невин. Када га остали питају зашто сматра да је дечак невин, он одговара да он није сигуран да је он невин али да мисли да би најбоље и најпоштеније било, да мало попричају и продискутују пре него што донесу одлуку да овог дечака пошаљу на електричну столицу.

Радња филма смештена је у предграђе Оукленда где живе Маори, староседиоци Новог Зеланда. Породица Хеке је једна од многобројних које, не снашавши се у велеграду, живе од социјалне помоћи. Џејк проводи време у опијању и повременом премлаћивању супруге Бет, која на себе преузима задатак да брине о породици. А тај задатак није једноставан: најстаријег сина отац је отерао из куће право у шапе уличној банди, а млађи син завршава у поправном дому. Ћерка Грејс се од немогуће ситуације покушава спасити писањем поезије и животом у облацима, али ће управо њено суочење с животним истинама довести до драматичног финала.

Смештен у последњу годину претходног миленијума, филм прича о Ленију Нероу (Ралф Фајнс), бившем полицајцу који се пребацио у илегалне воде тргујући забрањеним дисковима на којима су забележена сећања и емоционална стања људи. Једног дана до њега стиже диск који приказује сећања убице извесне проститутке. Лени се упушта у испитивање случаја улазећи све дубље у врзино коло уцена, убистава и отмица...