Филм екранизује Операцију Бернард, тајни нацистички план за дестабилизацију економије Велике Британије преплављивањем њеног тржишта фалсификованим новцем. Радња филма се фокусира на Јеврејског фалсификатора, Саломона „Салија“ Соровица, који је, будући затворен у концентрационом логору Саксенхаузен, био принуђен да асистира у тој нацистичкој операцији да не би завршио у гасној комори. Филм се базира на мемоарима Адолфа Бургера, словачког Јеврејина, типографа, који је ухапшен 1942. због фалсификовања крштеница чиме је спасавао Јевреје од депортације, а касније интерниран у Саксенхаузен да ради за Операцију Бернард.

Заснован на хваљеној књизи Деборе Липштат „Историја суђења: Мој дан у суду са негатором холокауста“. Филм говори о правној борби ове историчарке за истину против Дејвида Ирвинга, који ју је оптужио за клевету када га је она прогласила негатором холокауста. У енглеском правном систему, терет доказивања је на оптуженом, тако да су Липштатова и њен правни тим морали да доказују основну истину да се холокауст догодио.