На почетку филма видимо 14 поротника који су управо присуствовали суђењу једног дечака за убиство свог оца и на којима остаје одлука, да ли да га прогласе кривим или невиним. Од тих 14 поротника два бивају сувишна па на крају остаје 12, који се повлаче у собу за поротнике и који треба у неких пар сати да донесу одлуку о судбини младог дечака, кога само видимо на почетку филма. Сви седају за сто и решавају да прво гласају како би видели како је ко опредељен, тј. да ли мисле да је оптужени крив или невин. Једанаесторо од дванаест поротника гласа да је оптужени крив, осим једног који гласа да је дечак невин. Када га остали питају зашто сматра да је дечак невин, он одговара да он није сигуран да је он невин али да мисли да би најбоље и најпоштеније било, да мало попричају и продискутују пре него што донесу одлуку да овог дечака пошаљу на електричну столицу.

Филм описује силовање жене и касније убиство њеног мужа кроз веома различите приче четири сведока, укључујући силоватеља те, преко медија, мртвог мушкарца. Приче су међусобно контрадикторне, што оставља гледаоцу да просуди која је од њих, ако иједна, тачна. Прича се развија у присећањима четири ликова - бандита Тађōмаруа, убијеног самураја, његове жене и безименог дрвосече - на догађаје који су се одвили једног послеподнева у лугу. Али то је исто тако присећање у присећању јер приче сведока разузданом становнику износе дрвосеча и свештеник док у разрушеној стражарници званој Рашомон чекају завршетак кишне олује.

Филмска драма која је заснована на истоименом роману Џона Гришама. Филм је режирао Џоел Шумахер, док главне улоге играју: Метју Маконахеј, Сандра Булок, Самјуел Л. Џексон, Кевин Спејси и Кифер Сатерланд. Радња је смештена у градић државе Миссисипи где црнац убије двојицу белих расиста који су силовали његову 10-годишњу ћерку. Главну улогу игра његов бели адвокат који га покушава да га спаси од смртне казне у прегрејаној атмосфери расног сукоба. Филм је доживео комерцијални успех и углавном позитивне критике, иако су му неки замерали позитиван став према вигилантизму и узимању правде у приватне руке. Због позитивног става према смртној казни је био посебно критикован у Француској.