Година 1982., Форест Гамп, човек ниске интелигенције, седи на станици и људима који чекају аутобус прича своју животну причу. Детињство и младост провео је са мајком у малом месту у Алабами. Већ у раном детињству схватио је да је другачији од других и да се за све у животу треба изборити. Но ниска интелигенција није га спречила да постигне многе ствари и добро се забави. Тако у детињству упознаје чак и Елвиса Прислија.

Епски вестерн „Било једном на Дивљем западу” један је од најбољих филмова тога жанра, слојевита прича о умирању једног света и рађању новога. Одметници и револвераши, који су деценијама владали Западом, нестају у крвавим обрачунима, а свет урбане цивилизације који започиње трасирањем железнице и повезивањем дивљине, започиње свој живот симболичном изградњом железничке постаје око које ће настати град.

Лестер Бернам је 42-годишњи службеник маркетиншке фирме кога је досадни живот у предграђу претворио у губитника и слабића. Јутарње самозадовољавање под тушем једно је од његових ретких задовољстава. Супруга Каролин, са којом већ одавно не спава, мисли само на посао и успех. Кћерка Џејн пролази кроз бурно раздобље пубертета, па се удаљава од оца кога не сматра никаквим ауторитетом, ни узором, а иритира је и његов непримерен интерес за њену пријатељицу, Анџелу Хејз, лепу девојку која жели постати модел како би се издигла над „обичним људима“. Ипак, управо љубав према Анџели, Лестеру враћа самопоуздање и вољу за животом.

Једне хладне зимске вечери, батлер покушава да пробуди свог газду, бившег прослављеног бечког композитора, Антонија Салијерија. Неуспешно куцајући, он разваљује врата Салијеријеве спаваће собе и проналази га на поду, како крвари из ране на врату нанете ножем. Односи га у менталну установу где му је рана завијена, а свештеник следећег дана долази да га посети. Свештеник покушава да добије објашњење зашто је Салијери покушао сам себи да одузме живот и филм се враћа у прошлост, где Салијери говори о томе како је упознао Моцарта и постао болесно љубоморан на његов таленат.